Реч ми је тражила одговор
или дистанцу
због могућности сведочења
о господарењу поделом у себи,
избегавајући нежељено
из убеђења предходника и наследника,
из кривице греха
везиване верношћу
живљења
Пушкиновим стиху,
сабирала сам неизмерне
туге и радости
вођена по мери
свевремене,
неподељене
и моћне
обожене
мере човека.
ПУТНИК
Сведочи путник
о пространству
жељан пута и циља,
жељан промене,
сведочи о господарици
свих стаза и путева,
представљеној потрагом непрестаном,
којој је одговор и питање на загонетку
почетак најављеног осећања
неизвесности отиснућа,
и непојмљивости свеопштег трагања
за оним што
мора да се деси.
ЧОВЕКОВА МЕРА
Да ли речи трагају за одговором
или траже дистанцу
због могућности погрешних сведочења.
Господарећи речју,
господарећи поделом у себи ,
избећи нежељено
убеђење предходника и наследника,
које кривицу и грех
везују верношћу инстикту
у дрхтају одговора,
и тако Пушкиновским веком
сабирам сва времена
неизмерне радости и туге,
по мери свевековне мере човекове.
НЕКАД И САД
Некад и сад су замке
плаховите пролазности,
која се отима и клизи кроз прсте,
уморне од додира празнине.
Некад,које тражи своје место
у садашњем откуцају била,
које се отима витешки,
славећи тренутак у којем јесте.
Незаобилазно се они преплићу
као неминовни судбоносни сусрети,
плетући замку долазећем,
јер из тих сусрета се рађа
будући неки трептај
желећи своју нужност.
Нема коментара:
Постави коментар