недеља, 28. август 2016.

Мирко Стикић: Небеска прозивка

(Сенима српских војника на Крфу, острву Видо, Грчка, Први светски рат)

Под сводом хеленског неба
Уз шапат Јонског мора
Шаљем вам молитву из дубине срца
За смирај душа врх небеских гора


За отаџбину своје животе сте дали
На олтар Србији за славу роду
Највредније што сте тад имали
Положисте смело за понос и слободу


Измучених тела ал' дигнуте главе
Не дочекасте отаџбине зору
Досегосте вечност ратне славе
Док снивате у дубоком мору


Пали јунаци, потоци бола
Ближњима својима драги сте били
Уместо свадби и свадбеног кола
Мајкама црне мараме сте свили


Многи преживесте албанско распеће
Ал' не дочекасте крфско васкрснуће
Већ острво Видо, то острво смрти
У гробницу плаву своје потонуће.


И деда мој беше у тој епопеји
Увидевши шта су муке тешке
Не доживи да види унука
Пошто пређе Албанију пешке

                                                      
                                                                    
(Крф, острво Видо, Грчка 4. и 5. јун 2015.г.)





   Мирко Стикић је рођен 1958. год. у Лазареву код Зрењанина. Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Београду. Радио је у републичким и покрајинским органима управе у Новом Саду. Објавио две збирке песама „Душа на длану“ (2011.г.) и „Корак до сна“ (2012.г.) обе у издању „Прометеја“ из Новог Сада. Објављивао и у зборницима. Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР-а). Живи и ради у Новом Саду.



Нема коментара:

Постави коментар