похитала извору: Видровцу и Змајевцу.
Наточила водицу, погледала Саницу,
Сану бистру границу, с погледом на Томину,
Угледала Илиџу, под Мулежом предивну,
са дивљења погледом, бањском топлом извору.
Здрављем чељад појена, лепотама украшена,
под Грмечом сокољена,Челић косом заштићена,
извор-водом окрепљена, лепотама опчињена.
Баре кљевачке походиш, па извор Кљевак посетиш,
из руку воде попијеш, а проливену долијеш.
Дабру радосно доходиш, изворску Дабарску посетиш,
у пећини се освежиш, дворане блиставе истражиш.
Ушћем речице Санице, па уз врбаке Глибаје,
ходиш поред Гредине, успут набереш дрењине.
Вољено друштво на излет би, опет пећину посети,
сад Хрустовачку, душе ми, украсом сродну Постојни.
Сталактит доброте, сталагмит лепоте,
извора бистрине, ливада ширине, рајске су ведрине.
Босна, Сана, Укрина, Врбас, Уна, Дрина,
лепоте излог биле, бајколика милина...
Напредак цивилизације, депоније, опасне материје,
нуспроизводи индустрије, бистру им девственост убије.
Поруком у боци, певајмо им славе:
За вредности праве, умудримо главе,
само бистре воде, рај на земљи праве.
Нема коментара:
Постави коментар