среда, 31. август 2016.

Стефан Ђорђевић: Песма Нини

Нина,
тражим те између
неба и земље,
у твојим очима је снага и нада.
Саткана си од смарагда,
Лициферовог камена пре пада.
Писањем о теби
заустављам дане,
дозвољавам срцу да оно пише,
твој осмех залечи
све моје ране.
Твој цвет у коси опојно мирише.
Ко не зна за љубав
ожиљке нема.
Без твог погледа
окружује ме тмина,
нека ми руке твоје
буду светионик,
а твоје име на уснама Нина.



недеља, 28. август 2016.

Милијана - Мика Голубовић: Рођена у улици сањара


ЦВЕТ  ЗА  СВА  ЈУТРА

Висили смо
са обе стране стварности,
негде на почетку трептаја
и трчали машти у сусрет.
Заклањали осмехом сунце
а у смирају дана
гасили ватру жеља,
откуцајем времена
које је висило на месечевој сенци.
Верујем Теби и мојој машти
јер си проникао из ње.
Заливаћу те капима страсти,
миловати росом разума,
да цветаш за сва нова јутра.



Мирко Стикић: Небеска прозивка

(Сенима српских војника на Крфу, острву Видо, Грчка, Први светски рат)

Под сводом хеленског неба
Уз шапат Јонског мора
Шаљем вам молитву из дубине срца
За смирај душа врх небеских гора


За отаџбину своје животе сте дали
На олтар Србији за славу роду
Највредније што сте тад имали
Положисте смело за понос и слободу


Измучених тела ал' дигнуте главе
Не дочекасте отаџбине зору
Досегосте вечност ратне славе
Док снивате у дубоком мору



петак, 26. август 2016.

Марко Сукњаја: Избјегличка колона

Живот пече
свако вече,

са погледом
како тече.


Вјетар пири,
сунце мили,
избјегличка колона
преко поља гмили.


Тихи врисак,
мајчин стисак
на њежној руци
оставља отисак.



Зоран Антонијевић: Свети ловац деспот Стефан Лазаревић

Затвори очи
Да би душом прогледао


Свећа је путоказ
Ка храму
А Космај је храм
Светог ловца


Крени слободно

Затвори очи
Када седнеш на пањ
Ослушни пуцкетање грана



Илија Вуковић: Снагом крвотока срце збори

ОПЕТ САМ
 
Опет сам жедан
У лудило стао
Гдје поноћ у ватри гори
Чујеш ли руке колико зову


Између чекања и чежње
Увијек се испруже небеса
Док вријеме упорно плови
Сањам те између два сунца


Волим те ноћас дуже од душе
У сликама нерођеним
Далеко од хљеба и заборава
Снагом крвотока срце збори



Рада Јањушић: Лет на облаку боју црне кафе


    И ево је опет. Дошла да бистри сјећања, овако ситна и досадна натапа албум успомена. И свака кап окреће још један лист.
    И опет летимо, киша и ја, кроз вријеме и дане, године и ноћи, заробљени у пјени облака боје црне кафе.



четвртак, 25. август 2016.

Лара Дорин: Кроз твоје птице

Лара Дорин

САМОЋА

И брава
И кључ
И врата
Па онда четири
циклична круга тишине.
Путеви ка средини и крај.
Ћутање , ветар и поља.
Гласови певају песму:
„Четири дуге октаве живота“


Док спавам
некуда одлазим...
A Месец прави хаос и пометњу.
Распоређује ме,
и премешта као воде.
Несагледивом будућношћу
бришем последице историје
записане у тренутку...



среда, 24. август 2016.

Сара Јекић: КОСОВО ПОЉЕ

Запамти, сине, ову плодну земљу,
сачувај је у сећању,  какву је сад видиш.
Запамти, сине, корене своје,
и никада немој да их се стидиш.


И када ти учине неправду,
никада немој да се светиш;
све ће једном доћи на своје,
мајчиних ћеш речи да се сетиш.


Упамти, сине, кућу стару,
ливаде, пашњаке и бескрајне њиве.
Упамти, сине, што више детаља,
само заборави на облаке сиве.



ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР 47. МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЕЗИЈЕ СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН расписује КОНКУРС за песничку награду ЗЛАТНА СТРУНА

 
  Аутори на конкурс могу да пошаљу највише две своје необјављене песме написане на српском или неком страном језику са обавезним преводом на српски.



уторак, 23. август 2016.

Слободан Ристовић: Тако долази смрт у наше село

УМИРАЊЕ СЕЛА

Са стопалима мекшим од магле
и мајчиног пиркања
у уста чеду
када јој се учини да не дише
Тако долази смрт у наше село
Не чује је пас
који осети муху
када долети
из комшијине штале
Ни гуја под прагом
која чује зуј погане речи



понедељак, 22. август 2016.

Весна Ковачевић-Соколовић: Зависници од склада

Весна Ковачевић- Соколовић
ПОТРАГА ЗА СКЛАДОМ

Звук који ме усклађује са светом
не разазнаје се често
из мноштва звукова,
оном неопходном снагом
kоја је потребна
да не бисмо
често вођени помућеним чулима,
заблудом и тескобом,
 да не бисмо одлутали
заборављајући себе,
ношени сном и јавом
ми прегаоци љубави
ми зависници од склада.



Пеко Лаличић: Снагом воље до циља

Гордана Павловић: Челична воља, ИК СВЕН, Ниш, 2015.

    Вриснути од бола, до бола, и то учинити а поштено у живот и нe закорачити је само по себи бол-непребол. Онај који траје, жига и у незаборав води. Који тражи да буде обелодањен да би смероказ био и говорио о себи пораженом. Оном који је рађао разочарaња, патње и тугу. Којег су победиле нада, жудња и животна снага. Оне које и врисак стишавају, јер циљ чине видљивим и докучивим. Које су учиниле да их, после пет књига поезије и кратких прича, у роману-првенцу ''Челична воља'' обелодани Гордана Павловић.
    Роман ''Челична воља'' је писан једноставним  наративним стилом којим ауторка веома вешто и ненаметљиво кроз дијалоге са људима и собом читаоца води и на трновит пут наводи да уживљен у њену исповест са њом до краја, непрекидно и скоро без даха корача како би схватио тешкоће гордог битисања и то да тамо где је бол - тамо су и снага воље и моћ ума као основни елементи човековог опстајања; да хтењем, храброшћу и истрајношћу доведу до сниваног и проживљеног. Да осликају доживљено и незаборавно и укажу да човек све може ако зна шта хоће, и ако заиста то и хоће Ако има циљ и водиљу! Ако не стане и не одустане! Ако то од њега захтева његово Ја: емотивно и умно.



недеља, 14. август 2016.

Радмила В. Стојановић: Путопис завичајне милине

Упртила вучију, поздравила комшију,
похитала извору: Видровцу и Змајевцу.


Наточила водицу, погледала Саницу,
Сану бистру границу, с погледом на Томину,
Угледала Илиџу, под Мулежом предивну,
са дивљења погледом, бањском топлом извору.


Здрављем чељад појена, лепотама украшена,
под Грмечом сокољена,Челић косом заштићена,
извор-водом окрепљена, лепотама опчињена.


Баре кљевачке походиш, па извор Кљевак посетиш,
из руку воде попијеш, а проливену долијеш.



петак, 12. август 2016.

Бошко Барјактарoвић: Пет песама

Бошко Барјактаровић
БУДИ СЛОБОДНА У ЉУБАВИ
КАО ГОЛУБ У ЛЕТУ


Не, не реци ми никад да ме волиш
Те празне речи љубав не чине
Шта има лепше од загрљаја у тишини
Док грију нас срца испод месечине.


Не, не реци никад да сам ти све на свету
Љубав права... ласкања срамна не прашта
Буди слободна у љубави као голуб у лету
Само воли и ћути...јер, љубав је као машта.


Не, немој ми рећи да замном жудиш
Док сва си у трансу између пољубаца двеста
Љубав је слепа, ал`  видим како рудиш
Као да вечно си млада...да ти је петнаеста.


Не, немој ми осмех иза живота скрити
Без њега ја сам нико, са оне стране дуге
И усне, са којих док жив сам сласти ћу пити
Далеко од љубави лажних, разочарења и туге.



IN MEMORIAM: Преминуо славни сликар Љуба Поповић


    Сликар Љубомир Љуба Поповић преминуо је у 82. години живота после дуге и тешке болести.
     Љуба Поповић је био један од најцењенијих савремених српских сликара, како у домаћим, тако и у међународним круговима.
    Његов надреализам често набијен еротским мотивима био је и тема документарног филма "Love is eternal Monster" пољско-француског редитеља Валеријана Боровчика.



среда, 10. август 2016.

Рада Јањушић: Моле дјеца забринута

НЕСТАЈУ НАМ ЛИВАДИЦЕ

Ми смо дјеца забринута
расту куће све до неба,
нестаје нам зеленило,
а свако нам дрво треба.


Нестају нам ливадице
а гдје ћемо мали стати?
Дали сте нам ластиш, лопту,
гдје ћемо се поиграти?



Слава Станојевић: Двије пјесме из књиге "Сјећања"


   Јутарња пјесма

Јутрос је рано шарени пијетао
крилима снажно залупетао,
казао гласно: –Кукурику!
Дигао грају, буку и вику.


Диж'те се драге кокошке моје
и све остале живе главе!
Зрацима сунца крошње се боје,
росне ће капи нестат' са траве.


Идемо сви у једну врсту,
јутарња вјежба за кичму чврсту,
умијмо лица, доручак стиже,
зора је, ево, све ближе и ближе!



Конкурс часописа КУЛТ на тему “Табу у уметности“

    ПОЗИВ
 
свим заинтересованим да својим ауторским радовима узму учешће у формирању садржаја првог броја часописа за културу и уметност КУЛТ. 
   Уредништво КУЛТ-а Вас позива да својим радом допринесете истраживачком сагледавању теме:
 
ТАБУ У УМЕТНОСТИ
 
(Како се забрањене теме манифестују у уметности и стварности аутора?
Шта је за тебе ТАБУ?
Шта смо све забрањивали кроз историју?
Шта је данас ТАБУ?)



Мр Милица Јефтимијевић Лилић: УСУД ПРИПАДАЊА

Александра Хајдин
(Александра Хајдин, Ујед судбине, Зрењанин – арт концепт, 2016)
   Живот и литература се најчешће  преплићу и у чврстој су спрези. Литература га допуњава, прати, понекад и пројектује.
Уметници настоје да кроз метафоризацију и симболизацију осветле
многе његове феномене, да покрену важна питања и да понуде извесне  одговоре на нека кључна питања човекове судбине.
У књизи Александре Хајдин Ујед судбине, проблематизује се улога зла у судбини човека и немогућност избављења из његових канџи. Напомена на почетку књиге: Истинита прича о Љиљани Катић, жртви породичног насиља,  има за циљ да укаже на ту животну чињеницу.
   Поставља се, међутим питање, каква је  улога таквог исказа  у семантичком смислу, да ли је она израз вере у моћ литературе, у то да ће бити у функцији  решавања тог горућег проблема наше сурове свакодневице,тим пре што je појављивање књиге кореспондирало са  стравичним  злочином у Житишту, као и месту  збивања главне радње у књизи, када је убијено преко десетину људи, да би се, како је у медијима, јављано, решио један брачни проблем звани  љубомора. Иако се те две ствари не могу довести у везу, читалац ће и нехотице помало тражити паралеле.